Neovisni novinarski portal
19.11.2019.
IZDVOJENO / POLITIKA
Prenosimo/ XXZ vikend u Zagrebu : Jedna palma na otoku Jagodine

Prenosimo/ XXZ vikend u Zagrebu :
Jedna palma na otoku Jagodine

Prenosimo XXZ: Drugi pogled na “brzi vlak” Jagodina- Zagreb iz pera našeg kolege Petra Lukovića

U carstvu ‘Croatia Records’: Siniša Škarica, Petar Luković i Želimir Babogredac
Photo: Nikola Knežević

Piše: Petar Luković

Pijemo pivo u „Vinilu“; jedemo štrukle; probamo kafu kod „Čarlija“ i u kavani „Dubrovnik“; obilazimo Tkalčićevu, Ilicu, zavlačimo se po radnjama i – uživamo u Zagrebu. Ne gledamo narajcane tv kanale, ne čitamo tisak, ne pratimo dogovore dva gradonačelnika. Jebeš Palmu, jebeš Bandića; ako srpsko-hrvatski tj. hrvatsko-srpski odnosi stvarno zavise od njih dvojice, ne gine nam apsolutna impotencija tijela und duha

  Ovo nije doček Dragana Markovića Palme: Na koncertu grupe Film u ‘Tvornici kulture’
  Photo: Braca Stefanović/XXZ

Da sam, rizikujući svoj besmisleno mladi život, igrao Sportsku prognozu tipujući iz dvojke u keca, isti bi (život) još besmislenije izgubio opkladom da se nikako ne može desiti da gotovo istog dana u Zagreb stignu Dragan Marković Palma i Petar Luković Agava. Ali, zahvaljujući srećnoj ruci gradonačelnika Bandić Milana koji je, poput Suzane Mančić, iz jagodinskog Loto-bubnja izvukao Palmu i dovukao ga u Zagreb, u kojem The Palm Tree nikad nije bio, ali je negde čuo za taj pitoreskni gradić – prokletstvo opklade uzelo je svoje žrtve.

Koliko god da je mala beogradska XXZ ekipa (Sandra Dančetović, Braca Stefanović et moi) bila chic-shockirana činjenicom da Gospodar Jagodine including tamošnji Zoološki vrt i Aqua park – bezbrižno čavrlja sa lokalnim moćnicima, kao najdraži gost, toliko su se naši mnogobrojni domaćini počeli osećati uznemireno, detaljno se raspitujući da li je Dragan M. P. lamentirajući o muzici stvarno rekao sledeće: „Samo da vam kažem, meni nije svirao i pevao jedino Betoven i Šopen, jer sam tada bio mali“. Jeste, rekao je, što da ne kaže, on je gradonačelnik, baš kao i Bandić, može mu se. A, šta Palma misli o gej-populaciji? Evo, čitajte: „A ko vodi ljubav tamo gde Bog nije rek’o, onda nešto nije u redu, niti sa onim koji je odozgo, niti s onim ko je odozdo”.

   Najava za koncert: Jura Stublić & Film
   Photo: Braca Stefanović/XXZ

Po povratku iz Beča gde je boravio prošle godine, Marković Palma Dragan opisao je šta mu se, recimo, desilo na ulici i šta je rekao svojim austrijskim domaćinima: „Danas kada sam na jednom pešačkom prelazu u centru Beča hteo da pređem ulicu, video sam na semaforu oznaku za dva muškarca, a ne muškarca i žene ili porodice. Tada nisam hteo tu da pređem ulicu, a na sledećem semaforu je bilo isto, pa sam otišao u sporednu ulicu da bih došao ovde. Vi znate naš stav o tom pitanju i ne znam da li ste takav semafor u Beču napravili za sve turiste koji dođu ili samo za ‘evropejce’…“.

Budući da ovo nije tekst o prirodnim lepotama Jagodine, neću više o Palmi u Zagrebu. Nešto slično je uradio i Milan Bandić koji se naknadno polio jagodinskim pepelom, mazohistički se šibajući palminim lišćem, da bi se još naknadnije oglasio oglasom u novinama, izvinjavajući se što je pozvao Marković Dragana u zvaničnu posetu, jer nije znao da je on (Palma) bio prijatelj sa Arkanom, o Ceci da ne govorimo… Ukratko, završilo se onako kako je započelo – bizarno, ili onom srbijanskom „Martin u Zagreb, Martin iz Zagreba“ što u prijevodu na hrvatski znači – raditi bez rezultata, ništa ne postići, ne promijeniti. Kakav domaćin, takav i gost, jebiga.

   Pred objektivom Gorana Pavelića Pipa: Željko Stojanović, Braca Stefanović i Petar Luković u Žikinom ateljeu
    Photo: Goran Pavelić Pipo

A, moglo je sve biti drukčije da su gradonačelnici prošle subote bili u „Tvornici“ gde se obeležavalo četrdeset godina od prvog nastupa grupe Film; ne zbog koncerta koji gotovo da nije ličio na grupu Film, već zbog atmosfere koja je makar masovnošću i nehinjenim entuzijazmom umela da podseti na novovalne osamdesete. Srećom, biti u „Tvornici“ značilo je biti sa starim prijateljima, među kojima Siniša Škarica, naravno, zauzima posebno mjesto; već u ponedeljak, eto me na Dubravi – a ispred mene nekadašnji „Jugoton“, danas „Croatia Records“, u koju sam poslednji put ušao daleke 1988. godine, kad je riječ „rat“ bila uglavnom nepoznata čitavim generacijama.

Pričama nikad kraja: Želimir Babogredac, direktor „Croatia Records“, Siniša Škarica i Petar XXZ Luković sećaju se sedamdesetih i osamdesetih; pamte svoja prva putovanja u rock’n’roll Meccu – London; proveravaju pamćenje o tadašnjim koncertima. Povratak u prošlost beležimo zajedničkim fotografijom; da se zna da je rock’n’roll još živ 2018. i da i dalje stanuje u Dubravi!

   Zasluženo finale, interview za TV kanal CMC: Petar Luković u studiju
   Photo: Nikola Knežević

I onda stari prijatelji: Goran Pavelić Pipo, Željko Stojanović, Vlatko Fras, Aleksandar Dragaš, Mio Vesović, Damil Kalogjera. A naročito drage prijateljice: Romana Brolih i Paulina Lanceroti. Na telefonskim vezama su Sven Semenčić, Hrvoje Horvat i Denis Leskovar. Nitko ne pominje Palmu ni Bandića, imamo pametnija posla – da nadoknadimo propuštene godine i nastavimo da razgovaramo kao da smo se jučer rastali, a ne pre dvadeset-trideset godina.

Pijemo pivo u „Vinilu“; jedemo štrukle; probamo kafu kod „Čarlija“ i u kavani „Dubrovnik“; obilazimo Tkalčićevu, Ilicu, zavlačimo se po radnjama i – uživamo u Zagrebu. Ne gledamo narajcane tv kanale, ne čitamo tisak, ne pratimo dogovore dva gradonačelnika. Jebeš Palmu, jebeš Bandića; ako srpsko-hrvatski tj. hrvatsko-srpski odnosi stvarno zavise od njih dvojice, ne gine nam apsolutna impotencija tijela und duha.

Nismo imali tu estradnu zahvalu da se Bandić Milan oglasom ogradi od XXZ-posjete za koju nije ni znao; ali, koga briga za palmino drvo dok sjedimo s prijateljima, uz zvuke Azre i nekadašnjeg Filma? Fale samo Šopen i Betoven, ali oni su već na putu za Jagodinu. Uteha je najbolja kad se servira klavirom.

Tags: , , , , , ,

VEZANE VIJESTI